Ты пайшла, ты чамусьці пайшла, і я стаў калодзежам без вады, стаў вясновым кустом без лісця, але болей за ўсё стаў падобны на клетку, якую пакінула птушка… Чую, у садзе чужым пяе, бачу між дрэў залачоную клетку.